S obzirom na to da radiš remote, kako održavaš work-life balance?

– Rad od kuće je nešto na šta se većina nas i dalje na neki način navikava, jer je rasprostranjen tek nekoliko godina. Za mene je to bila pozitivna promena, pošto je omogućila više fleksibilnosti u radu. Najveći izazov kod rada od kuće je ono čuveno, “ne nositi posao kući”, što je vrlo teško kada nam je, zapravo, ceo radni prostor kod kuće. Ipak, bitno je i disciplinovati samog sebe dobrom organizacijom vremena tokom rada, tako da nam na kraju smene nikad ne ostanu “repovi” i nezavršeni poslovi, oko čega može da se stvori stres i anksioznost, koji se nastavljaju i nakon radnog vremena. Svakog dana rasporedim zadatke, da bih na kraju radnog vremena mogla da kažem da sam radni dan završila uspešno. Na taj način mogu da se izlogujem na kraju smene i izbegnem brigu o poslu tokom ostatka dana. Ono što je pozitivna stvar u CIIB-u jeste fleksibilnost smena; sebi mogu da organizujem rad, obaveze i aktivnosti tokom slobodnog vremena na taj način da jedno drugo ne ometa i ne isključuje. Još jedna vrlo važna stvar za work-life balance je korišćenje godišnjeg odmora za opuštanje i neku “promenu scenarija”. Smatram da kad je god moguće, treba sebi da poklonimo putovanje ili makar neki vikend-odmor van mesta u kom živimo. Ništa ne “napuni baterije” kao to.

Koji aspekt posla te najviše ispunjava, odnosno, čini da se osećaš motivisanom?

– Tokom prethodnog radnog iskustva sam došla do zaključka da mi se sviđa rad sa podacima; svidelo mi se da sumiram, računam proseke, tražim izuzetke na velikoj količini podataka i izvodim razne zaključke iz toga. Kasnije sam saznala da to ima naziv i da sam “data-driven” tip osobe. 😁

Kod data entry posla je uvek moguće nešto analizirati, zaključivati i masovno primeniti, tako da me sam tip posla koji radim dosta ispunjava. Deluje čudno, jer je posao koji radimo na neki način dosta mašinski i hladan, ali ja u tome nalazim satisfakciju – mašina ne može da izvodi racionalne zaključke i donosi odluke samostalno, osim ako joj čovek ne zada takvu komandu (makar ne još uvek).😊

Takođe me motiviše svaka pomoć i podrška koju mogu da pružim timu da bi posao tekao glatko i neometano i da bismo pružili klijentima najviše što možemo.

Sa kojim preprekama na poslu se najčešće suočavaš, i kako uspevaš da ih prevaziđeš?

– Nešto što mi takođe predstavlja izazov kod rada od kuće, a nisam ga spomenula, jeste primarna komunikacija preko četova/mejlova, koja je često impersonalna, ali može biti i dosta otvorena za interpretaciju. Često može doći do pogrešnog tumačenja onoga što smo hteli da kažemo ili do propuštanja važnih informacija. Kod remote rada, mitinzi su jedini način da se malo ličnije vidimo i razgovaramo i oni mogu biti od pomoći da jedni druge bolje razumemo. To, naravno, ne znači da treba svaki dan da imamo gomilu sastanaka; jednostavno, povremeno sastajanje tima u mitinzima, posebno ako nešto treba dodatno razjasniti, može da utiče samo pozitivno na protok informacija.

Da li imaš neke hobije, kako provodiš slobodno vreme?

– Moji hobiji su miks “svega i svačega”. Spektar interesovanja mi je ekstremno širok i volim da čitam i istražujem o najrazličitijim temama. Često mi ljudi daju nadimak “trivia master” 😁 Zbog toga mi se svideo koncept pab kvizova i najmanje jednom mesečno odlazim sa ekipom da testiramo znanje. O nekom TV kvizu još uvek nisam razmišljala ozbiljnije, ali u budućnosti ne isključujem da bih se oprobala i u tome. Osim toga, mnogo volim muziku, sviram gitaru i pevam (amaterski) i volim da budem dežurni “DJ” na svakoj proslavi, tako da najčešće uklopim te dve “ljubavi” i idem na muzičke pab kvizove. U poslednje vreme sam otkrila da volim i da kuvam, tako da mi i to zaokuplja vreme. Na sve to, računari su mi interesovanje još od malih nogu; prošle nedelje sam uhvatila sebe kako gledam tutorial na YouTube da bih rastavila računar i naučila kako mogu da zamenim komponente sama, a i inače u mom krugu prijatelja, niko ne nosi računar u servis za podizanje sistema i sitnice oko kojih mogu da pomognem, nego kod mene. A inače, kada ne radim ništa od navedenog, najčešće gledam serije i filmove.

I pitanje za kraj, gde sebe vidiš za 5 godina?

– Na ovo pitanje nikada nije lako odgovoriti. Pre 5 godina, ne bih ni mogla da pretpostavim da ću sada biti baš ovde. Dugoročni cilj već nekoliko godina mi je da se preselim u Nemačku, ali trenutno ne radim aktivno na tome. U suštini, videćemo šta će sve da se izdešava, nadam se da ću biti na nekom uspešnom i stabilnom mestu.