U našem društvu, postati roditelj obično nosi različite izazove zavisno od pola – nove mame se pitaju kako da nastave profesionalnu karijeru, a mlade tate kako da se ostvare na polju očinstva. I jedni i drugi traže način da pomire ta dva suštinski važna aspekta u životu. Ova problematika, nimalo naivna, našla je svoje rešenje u okviru CIIB-ove politike i organizacije. Konkretno, ovde su da bi vam rekli nešto više o tome jedna maman (beba 20 meseci) i jedan papa (beba 11 meseci) iz CIIB-ovog prevodilačkog tima za francuski jezik. 

Ženske priče 

Kako se pokazalo, sve što sam mogla da zamislim kao izazov ili prepreku u kombinovanju poslovnih i roditeljskih obaveza, zapravo je bila nepotrebna mentalna gimnastika, budući da sa CIIB ekipom nije bilo mesta takvim pitanjima. Naprotiv, i tako od početka. 

Početak, naravno, otkrivanje same trudnoće, pa planiranje daljeg njenog toka. Ne samo da je vest dočekana najveselije moguće, nego je i ponuđena apsolutna sloboda pri organizaciji radnog vremena i radnog okruženja. Od kuće, udobno iz fotelje ili kreveta, utegnuta ni u šta i pritisnuta ničim, bojim se da nikada nisam spoznala brojne trudničke tegobe. Stomak i ja smo uživali. A onda, porodiljsko i nega deteta. 

Godinu dana odsustva sa posla može predstavljati izazovnu distancu sa koje se treba vratiti poslovnom ritmu. Povratak u ekipu koja odvaja kvalitetno vreme za ponovno upućivanje u posao, gde nijedno pitanje nije bezvezno, nema cenu. Ponovno puštanje mašine u pogon protiče nesmetano, malac je u vrtiću, a ja pijem kafu dok je topla. 

Jasno je meni, a srećom, jasno je i CIIB-u, taj je malac sada glavni. Moje se radno vreme deli na prvu smenu, dok je šef u vrtiću, pomalo nestandardni termin (od 7-15h, ali u CIIB-u, videćete, ima i kreativnijih), i na popodnevnu smenu, kad mi društvo pravi lično on. Teško je rečima izraziti koliko značaja ima svest o tome da se dve sfere života mogu neometano odvijati, i da nijedna nije na uštrb druge. 

Dok se ne pojave nepredviđene okolnosti, ili tako bi neki dramatični obrt zahtevao. S tim da, i ovde sa CIIB-om nema talasanja, pa su se razni lekarski pregledi mogli odvijati paralelno sa poslovnim aktivnostima, gde se one nadoknađuju kasnije ili nekog drugog dana; gde, ukoliko je reč o nekoj dužoj, a blažoj bolesti, nije uvek neophodno uzimati bolovanje, a dete nije prepušteno samo sebi da kuva supicu, ipak još nema ni 2 godine. 

Ako ćemo pravo, a nisam u to posebno ulazila, moj posao u CIIB-u podrazumeva lekturu tekstova na francuskom jeziku niza različitih klijenata, iz najrazličitijih sfera. Nije slučajno da gro tekstova vezanih za trudnoću i malu decu (bebe i gegavce) dospe kod mene. Nije ni tajna da sam tim putem otkrila dude koje svetle u mraku i poneku kremu za negu kože u trudnoći. 

Roditeljstvo, veliki iskorak u nepoznato, ispostavilo se, za mene je ipak bio korak na čvrsto tle. Okvir koji mi je ponudio i nastavlja da nudi CIIB sa svojom upravnom politikom, fleksibilnim pristupom u kome ima prostora za dogovor, kako po pitanju radnog vremena, tako i po pitanju mesta rada, dozvoljava mi puno uživanje na privatnom i profesionalnom nivou. 

Konačno, i ne manje bitno, ovaj unos za blog pisan je dok je gegavče pod temperaturom od 40. I blog i malac su, ako smem da dam sud, odlično. 

Muška stvar 

Rad od kuće jednog prevodioca za francuski u CIIB-u, koji je u isto vreme i tata, sada već jedanaestomesečne bebe, je kombinacija par ekselans. Zahvaljujući kliznom radnom vremenu, ostavlja se prostor da započnem radni dan i u 6 sati, što je najčešći slučaj. To je inače i vreme kada moj „mali tornado“ usporava svoju brzinu (da, da, celu noć je u piku). Tada počinje radni dan mirno sa svežom šoljom kafe u mom mirnom kutku za rad. Fokus na prevođenje aktuelnih projekata, postavljanje prioriteta uz laganu muziku (sve dok se ne pridruži bebac koji, iznova i iznova, testira rezonance sopstvenih glasnih žica). Kao tata sam „zelen“, ali srećom ne i kao prevodilac. Balans između poslovnih obaveza i roditeljstva je značajan. Tu ključnu ulogu igra CIIB pružanjem upravo te fleksibilnosti – mogućnost pravljenja rasporeda sopstvenog radnog vremena prema bebinim rutinama. Dobro uspostavljen sistem rada u kompaniji mi omogućava efikasno obavljanje posla u rekordnom vremenu. Razumevanje mojih kolega, kao i njihova podrška i pomoć su od velikog značaja. Rad u CIIB-u se ogleda u jasnim ciljevima i prioritetima, što meni, kao mladom tati, omogućava bolju organizaciju svih aktivnosti. Posao obavljam bez stresa zahvaljujući postavljanju realnih rokova, što je poslovna kultura kompanije. A onda kada bebac želi da radi isto kao i tata, i tu uskače firma sa fora novogodišnjim poklonima – a od CIIB-a, tati laptop, a bebi isto samo svetleći koji peva. Tako se privede kraju jedan radni dan i nastavlja dan jednog tate.  

Slobodno mogu reći da mi je CIIB, i to od prvog dana po izlasku mladog gospodina iz bolnice, omogućio da budem aktivni učesnik u njegovom odrastanju, da ne propuštam značajne momente, i da budem podjednako roditelj kao i moja supruga, te da na ovom zajedničkom projektu budemo jednaki partneri, a da pri tome ne zapostavim svoje obaveze u kompaniji.  

Mame, tate i CIIB, zajedno 

U cilju izvlačenja neke, sveukupne, impresije o iskustvu novopečenih roditelja u CIIB-u, značajno je ipak podvući da su svedočenja, pisana nezavisno, jasno istakla tri suštinski važne tačke za mlade roditelje, a od kojih je 2 obezbedio CIIB: fleksibilnost radnog vremena i mesta rada, u zdravoj atmosferi punoj razumevanja. Treće, topla kafa, ali to već spada u domen lične nadležnosti.